Pavle voli solunsku zajednicu, uzornu po svom životu, svedočenju i plodovima i piše im ovo pismo, moleći ih da ga pročitaju svima (5,27). U njemu on piše preporuke kako se ugledati „na nas i na Gospoda“ (1,6) i rezimira ih ovako:
„Radujte se svagda, molite se bez prestanka, na svemu zahvaljujte; jer je ovo volja Božija za vas u Hristu Isusu.”
Osnovna tema ovih hitnih saveta nije samo ono što Bog očekuje od nas, već i kada: neprekidno, uvek, neprestano.
Međutim, da li se može narediti radost? Iskustvo je svih nas da se život obrušava na nas problemima i brigama, patnjama i mukama, da društvena stvarnost izgleda suvo i negostoljubivo. Ipak, za Pavla postoji razlog koji bi uvek mogao da učini mogućom „radost“ na koju aludira. On se obraća hrišćanima i savetuje ih da ozbiljno shvate hrišćanski život da bi Isus živeo u njima u potpunosti obećanoj posle vaskrsenja. Ponekad to možemo da iskusimo: On živi u onima koji vole i svako može da stupi na put ljubavi nevezanošću na sebe, besplatnom ljubavlju prema drugima, pozdravljajući podršku prijatelja, održavajući u životu poverenje da „ljubav pobeđuje sve”[1].
„Radujte se svagda, molite se bez prestanka, na svemu zahvaljujte; jer je ovo volja Božija za vas u Hristu Isusu.”
Dijalog između vernika različitih religija i ljudi različitih verovanja vodi do još dubljeg razumevanja da je molitva duboko ljudsko delovanje; molitva izgrađuje čoveka, uzdiže ga.
Kako se moliti neprekidno? „…nije dovoljno – piše pravoslavni teolog Evdokimov – imati molitvu, pravila, navike; treba da postanemo molitva, da budemo utelovljena molitva, da svoj život učinimo liturgijom, da se molimo najsvakodnevnijim stvarima“.[2] I Kjara Lubik podvlači da se „može voleti (Bog) kao deca, srcem ispunjenim Duhom Svetim, ljubavlju i poverenjem u svog Oca: to poverenje nas navodi da često razgovaramo s Njim, da mu kažemo sve, naše namere, naše planove“.[3]
Postoji način dostupan svima da se uvek molimo: zaustaviti se pred svako delovanje i fokusirati nameru sa „Za tebe“. To je jednostavna praksa koja naše aktivnosti i ceo naš život iznutra pretvara u stalnu molitvu.
„Radujte se svagda, molite se bez prestanka, na svemu zahvaljujte; jer je ovo volja Božija za vas u Hristu Isusu.”
Budimo zahvalni za sve. To je stav koji slobodno i iskreno proizilazi iz zahvalne ljubavi prema Onome koji tiho podržava i prati pojedince, narode, istoriju, kosmos. Budimo zahvalni drugima koji su sa nama na putu i koji nas čine svesnima da nismo samodovoljni.
Radovanje, molitva i zahvaljivanje, tri radnje koje nas približavaju da budemo onakvi kakvima nas Bog vidi i želi, obogaćuju naš odnos sa Njim. Imajmo poverenje da će nas „Bog mira posvetiti u potpunosti“[4].
Tako ćemo se pripremiti da dublje doživimo radost Božića, da učinimo svet boljim, da postanemo gradioci mira u sebi, u domovima, na radnim mestima, nasred trgova. Ništa danas nije potrebnije i hitnije.
Viktorija Gomez i tim Reči života
[1] P. Vergilius Maro/Virgilio/Virgilije, Ecloga Ks.69; za muzički nastup možete videti Gen Rosso, https://music.apple.com/es/album/lamore-vince-tutto-single/1595294067.
[2] P. Evdokimov, Isusova molitva u novosti Duha, ur. Ancora, Milano 1997.
[3] K. Lubik, Conversazioni, Citta Nuova, Rim 2019, str. 552.
[4] 1 Sol 5.23.
