Kjara je čitav svoj život posvetila Bogu, živeći za druge. I kada je 14. marta 2008. započela život koji nema kraja, po celoj planeti, ljudi različitih nacija i kultura, vera i uverenja, zaustavili su se u mislima, molitvama, pojedinačno ili zajedno da izraze ljubav i zahvalnost Kjari. Bila je to zaista slika onog „Da svi budu jedno“.

Svake godine održava se na ovaj datum godišnjica obeležavanja njenog upokojenja. Povodom ove godišnjice, u Srbiji u različitim gradovima Vojvodine održani Bogosluženja i programi komemoracije.

U Beogradu je 13. marta bila služena sveta Misa u crkvi svetih Ćirila i Metoda, koju je predvodio beogradski nadbiskup mons. Stanislav Hočevar uz koncelebraciju apostolskog nuncija u Republici Srbiji  mons. Lučana Suriania koji je držao propoved.

Govoreći o Kjarinoj harizmi, njegova ekscelencija je podvukao njeno svedočenje života u zajedništvu a na koje su pozvani svi ljudi. „… Pre svega, u njene zasluge spada da je ponovo otkrila i da je svedočila svojim životom i životom članova Marijinog Dela, lepotu postajanja svetim zajedno, lepotu koja je ona nazivala kolektivnom duhovnošću… Kjara nas poziva da vidimo u svakome moguće kandidate za jedinstvo sa Bogom i za jedinstvo sa nama. Radi se o tome da se otvori širom srce, sruše sve brane i da se u srce postavi sveopšte bratstvo: ja živim za sveopšte bratstvo!…U korenu ljubavi prema bližnjem stoji poniznost, što znači pružati se ka prvenstvu evanđeoskom, stavljajući se u službu svih. Voleti, dakle, znači služiti. U tome nam je Isus dao primer… Hrišćanstvo je ozbiljna stvar; ono nije sastavljeno od malo patine, malo saosećajnosti, malo ljubavi, pomalo milostinje… Ono što Isus traži od nas, takođe govori Kjara, nije tek osećaj služenja, već konkretno služenje: svojim mišićima, svojim nogama, svojom glavom… i dodaje, da bi se dobro služilo potrebno je „učiniti se jednim“ sa onim drugim, danas bi se reklo „živeti drugog“, dakle, ne živeti više povučen u samog sebe, već se truditi da se prodre u drugog.“

Posle Mise usledio je kratak program u kome se podsetilo na sve dosadašnje godišnjice, od kojih je svaka imala svoju posebnu tematiku a predstavljena je i ovogodišnja tema, tema o miru, podsećajući na Kjarino zalaganje na tom polju za šta je dobila i mnogobrojna međunarodna priznanja. Zatim je bio prikazan kratak video o životu i delu Kjare Lubik.

Jedna fokolarina koja radi kao lekar u privatnoj bolnici podelila je sa prisutnima svoje iskustvo: za nju rad u bolnici nije samo lečenje tela već i međuljudskih odnosa, šta znači dati najdragocenije: Boga u sebi onima, koji su možda čak i u materijalno u zavidnom položaju ali siromašni Bogom, graditi zajedništvo među svima, pacijentima i lekarima, kako bi svi osetili samo jednu Ljubav.

Na kraju je sledilo predavanje „Dijalog i Identitet“ gde je bilo predstavljeno šta znači dijalog za pokret fokolara, šta je njegova suština i kakav je njegov sadržaj, kako se gradi dijalog i kakvo značenje ima identitet za dijalog. Svaki argument iz prezentacije bio je propraćen poznatim umetničkim delima prikazanih na slajdovima.

Program se nastavio uz posluženje i – naravno, spontani dijalog između prisutnih.