„Približava se Uskrs, a čini mi se da je tek prošao Božić. Imam utisak da vreme jako brzo prolazi i u dubini srca osećam – i to vam poveravam – da mi to ne smeta, jer mi je jedino važno:  da sve bude samo ljubav. Važno je samo to da mogu svako veče reći: «I danas sam volela». Onda kad ću stići k Isusu, On će mi reći da sam bila savršena hrišćanka.

 Za ovaj Uskrs, koji nas podseća da je Isus nakon smrti uskrsnuo i da ćemo i mi jednoga dana uskrsnuti takođe telom, želela bih da se svi založimo kako bismo mogli svakog dana reći: «I danas sam voleo». … Mi ne znamo koliko još imamo dana pred sobom, i kako bi nam bilo žao kad bi se približili smrti sa malo dana proživljenih u ljubavi.  Kakve li boli! Reći ćemo: «mogao sam voleti a nisam voleo!»

Evo Uskrsa da nas podseti da svaki naš dan mora da bude jedno uskrsnuće: uvek gore, uvek spremni da volimo bilo koga sretnemo bez da gledamo da li nam se sviđa ili ne.

Voleti, voleti, voleti. Nikada se ne umoriti u tome da volimo. Nikada ne prestati s našom revolucijom ljubavi.  To će nam dati novu radost i mogućnost da iskusimo Uskrsno slavlje, jer to je praznik aleluja. Kao što su prvi apostoli i hrišćani išli i svima javljali da je Isus uskrsnuo, tako i oni koji nas poznaju morali bi reći za nas da smo duhovno uskrsnuli iz života bez smisla u život pun svetla i vatre“.

            Kjara Lubik,

O Uskrsu 1975.