Ekumenski institut Tantur, koji se nalazi na granici Svetog grada sa Vitlejemom, bio je oaza gostoprimstva i zajedništva za one koji su poželeli da zarone u bogatu i složenu stvarnost Jerusalima, njegovo preplitanje kultura, naroda, religija i konfesija. Upravo zbog značenja koje u sebi podrazumeva, bio je pogodan za održavanje godišnjih duhovnih vežbi Generalnog saveta Pokreta fokolara, održanih od 10. do 17. februara.

„Program je objedinjavao, u određenom smislu, pitanja prošlosti, sadašnjosi i budućnosti”, objašnjavaju Frederike Koler i Angel Bartol, centralni delegati Pokreta i koordinatori ovih duhovnih vežbi. „Putovanje u Svetu zemlju je uvek hodočašće koje nas poziva da pogledamo u prošlost, odnosno na istorijska mesta hrišćanske vere i njene korene u jevrejskoj religiji. Sadašnjosti se dotičemo u trenucima rada na jednoj od glavnih tema 2019. godine: aspektu zajedništva dobara, ekonomije i rada. Namera je da se Pokret vrati osnovama jevanđelskog života po pitanju zajedništva dobara i materijalnog aspekta, i da se, počevši od alternativnog načina života prožetog duhovnošću zajedništva, pronađu odgovori na današnje ekonomske izazove. Tada ćemo pogledati u budućnost, raspravljajući o dve važne teme: kako stvarati za nove generacije, sarađivati sa njima i pripremiti narednu Generalnu skupštinu 2020. godine.“

Angel Bartol naglašava koliko je zahtevno primeniti odabrani način rada, s obzirom na broj od 62 učesnika: „Bilo da radimo u plenarnim ili malim grupama, mi smo na hodočašću; osećamo da smo uvek na putu sa Isusom, koji želi da bude prisutan, živ i aktivan među nama. To je moguće kada je svako od nas spreman da ponudi svoje gledište bez da na njemu insistira“. Frederike Koler dodaje: “Na ovaj način možemo i mi da damo mali doprinos miru, na koji nas poziva reč života ovog meseca  i za kojim svet, a pogotovo ovaj grad, toliko žudi”.

Klice nade

Dva dana, 14. i 15. februar, bila su posvećena uranjanju u versku i političku situaciju Svete zemlje. Generalni savet je posetio neka od Svetih mesta, zajedno sa hiljadama hodočasnika koji se svakodnevno guraju kroz Jerusalim. Istovremeno, ovi dani su provedeni u razumevanju političke i verske situacije ove zemlje, zbog čega su se u pratnji hodočasnika nalazile i dve izuzetne ličnosti, učitelji rabin Ron Kroniš (Ron Kronish) i luteranski biskup emeritus, Munib Jounan (Munib Younan).

“Rat između Jevreja i Hrišćana je sada završen”, rekao je rabin Kroniš kada je reč o jevrejsko-hrišćanskom dijalogu. On i biskup Jounan su se tada složili, objašnjavajući da su stabilni politički uslovi neophodni za miran saživot, ne samo između Izraela i Palestine, već i za celi Bliski istok: “Dva naroda – dve države” slogan je koji izražava, prema jednoglasnom mišljenju dvojice dugogodišnjih prijatelja, neophodnost osnova za izgradnju pravog mira. “Samo sa dve države‟ – rekao je Kroniš – „moći ćemo da prekinemo nasilje”. „I kada se rat završi‟ – uverenje je rabina Kroniša, osnivača mnogih inicijativa za dijalog – „postojaće i ekonomski resursi potrebni za politiku obrazovanja i obuku za miran suživot.‟

Munib Jounan, rođen u porodici palestinskih izbeglica, dodao je druge neophodne elemente za trajan mir: Jerusalim, koji treba podjednako da pripada trima velikim religijama, jevrejskoj, muslimanskoj i hrišćanskoj, i dvama narodima, jevrejskom i palestinskom, uz neophodno rešenje za palestinske izbeglice. On se  složio da je nakon političkih izbora potrebna strategija obuke, posebno za mlade ljude. “Pokrenite laički pokret kao što je vaš, među palestinskim hrišćanima‟ – to je poziv fokolarima – „postoji velika potreba”.

Pjerbatista Picabala (Pierbattista Pizzaballa), apostolski administrator u Svetoj zemlji, primio je Generalni savet fokolara u Latinskoj patrijaršiji. U svom pozdravu je naglasio snagu onoga što je maleno. “Mi, hrišćani u Svetoj zemlji, malobrojni smo, slabi i krhki‟ – objasnio je on – „i zato možemo postaviti podvižnički cilj iz Jerusalima, ne samo nebeskog, već i zemaljskog, koji ima, kao što kaže Apokalipsa, sva vrata otvorena. Zadatak hrišćana je da seju, bez da očekuju da vide učinke setve. Treba da bacaju semena, čak i mala, i da ih prepuste Božanskom Proviđenju da ih uzgajaja i rađa plodove“.

Činilo se da je ovaj poziv nadbiskupa dobio prvo ostvarenje samo nekoliko sati kasnije: pored crkve Svetog Petra u Galicantu, pored stepenica na kojima se Isus, prema tradiciji, molio za jedinstvo, Marija Voče, predsednica Fokolara, spustila je u zemlju mali medaljon. On je bio prvo zasađeno seme “Međunarodnog centra za jedinstvo i mir” u Jerusalimu. Centar, koji će se upravo ovde roditi, biće ostvarenje sna koji je objavila Kjara Lubik, osnivač Fokolara, tokom svoje posete Svetoj zemlji 1956. godine. “Kjara će sa Neba  blagosloviti ovaj projekat i nositi ga napred”, rekla je Marija Voče u  znamenitom trenutku, kojem je prisustvovalo 170 pripadnika zajednice Fokolara u Svetoj zemlji. Tih 170 fokolara potvrda su da je malo seme bačeno u zemlju tokom prethodnih godina već pustilo svoje prve klice.

Doneti Uskrslog Gospoda u svet

“Onaj Isus koji je ovde sahranjen i uskrsnuo, želi da  uvek živi među nama i da ga nosimo sa sobom širom sveta” – potpredsednik Pokreta fokolara, Hesus Moran je ovim rečima izrazio svoja osećanja pred Svetim grobom, gde je zajedno sa Generalnim savetom načalstvovao Evharistiju.

Intenzivan i bogat dan, 13. februar, počeo je buđenjem u zoru da bi se ušlo u ovo izvanredno mesto, koje izgleda kao da ima mnogo zajedničkih tačaka sa sedmicom duhovnih vežbi koju je Generalni savet živeo u Svetoj zemlji.

Kod Svetog Groba našli smo se ispred grobnice koju je Uskrsli Isus ostavio praznom. I, kao što su se Hristovi sledbenici pitali, tako se i Generalni savet zapitao o budućnosti: Gde bi Uskrsli – takođe preko Fokolara – želeo stići danas? Gde treba, dakle, koncentrisati snage, energiju i resurse?

Pitanja u vezi sa tri ključna argumenta izneta tih dana u Jerusalimu:

Što se tiče aspekta “zajedništva dobara, ekonomije i rada”, Generalni savet je u svim sekcijama Pokreta zapazio veliku želju da se vrati izvornost prvih vremena i da se živi zajedništvo dobara sa novim zalaganjem i novom doslednošću. Pitali smo se kako realizovati ovu želju.

Diskusija u vezi sa datom temom, iz aspekta pitanja novih generacija u Pokretu fokolara obogaćena je retrospektivom dva događaja koja su pokazala puni potencijal tinejdžera i mladih ljudi: Genfesta u Manili u julu 2018. godine i nedavnog Svetskog susreta mladih u Panami. Isti potencijal vidimo i u inicijativama koje se prostrano šire, kao što je projekat “Staze za ujedinjeni svet” („Pathways for a United World“) ili zalaganje „Nula gladi“, koji ima za cilj da se pobedi glad u svetu do 2030. godine. Razgovaralo se i načinima ostvarivanja kontinuiteta pojedinih aktuelnih inicijativa i neohodnim akcijama u vezi sa njima.

Treća tema se ticala pripreme Generalne skupštine 2020. godine. S jedne strane, Savet je obratio pažnju na potrebne uslove kako bi Skupština odražavala geografsku, kulturnu i društveno-socijalnu raznolikost prisutnu u Pokretu. Pitali su se i kako usaglasiti težnju za kontinuitetom sa novinama koje karakterišu sadašnji trenutak Pokreta. Uskoro će biti uspostavljena pripremna komisija, koja će rad otpočeti od ova dva argumenta.

Iz izveštaja se može pogrešno zaključiti kako je na duhovnim vežbama postavljen veliki broj pitanja, na koje nije odgovoreno. Međutim, nije bilo tako. Put koji je u toku već izlazi na videlo, plod je života Pokreta, prisutnog širom sveta. Postavljati pitanja na tom putu, prepustiti se preispitivanju velikih izazova današnjeg čovečanstva i tražiti nove odgovore, crpsti sa već napravljenog puta da bismo gledali u budućnost, može da proizvede neočekivane rezultate, može nas dovesti do susreta s Uskrslim Gospodom na neočekivanoj životnoj putanji, baš kao što se desilo onoj dvojici učenika, koji su, okrenuvši se od praznog groba, pošli prema Emausu.