„Više nema onog ‘Ja se bojim da se zarazim’ ili ‘Mene to ne interesuje’. Ja treba da vodim računa o DRUGIMA. Brinem se za tebe. Držim distancu zbog tebe. Perem ruke zbog tebe. Odustajem od tog putovanja zbog tebe. Ne idem na koncert za tebe. Ne idem u tržni centar za tebe. Ovo je prilika da se vanredna situacija  pretvori u trku solidarnosti”.

Ovim rečima mlada devojka iz Fokolara u svom postu na Fejsbuku podstiče radikalnu promenu mentaliteta i akcije u ovim danima dok se njena država, Italija, nalazi na drugom mestu po zahvaćenosti korona virusom. Rasprostranjenost koja se širi po celom svetu stvara krizu čiji su indirektni efekti na stabilnost različitih zemalja mnogostruki: od zdravstvenog sistema do škole i ekonomije.

Ekonomista, profesor Luiđino Bruni, međunarodni koordinator projekta Ekonomije zajedništva piše: „Iako shvatamo zabrinutosti koja danas obuhvata mnoge ekonomske aktere, verujemo da uloga ‘civilnih preduzeća’ ne može da se ograniči samo na izračunavanje šteta i na doprinos širenju alarma. Ovo je vreme da pokažemo da Država, to smo mi. I da korporativna društvena odgovornost nije samo marketinški alat, već je to stvarna praksa koja se aktivira posebno u trenutku krize: pokazivanje pažnje prema zajedničkom dobru (zdravlje, rad), održavanje ispravne komunikacije, davanje zajedničkih konkretnih i primenljivih predloga, pokretanje konkretnih akcija usmerenih na najosetljivije ljude, podrška sistemu sastavljenom od preduzeća, porodica, škola, univerziteta, organizacija i institucija koji postaju protagonisti nove i neophodne proaktivne solidarnosti “.

Bruni citira istoriju društvene odgovornosti ovih dana: Mahmud Ghuniem Loutfi, palestinski radnik jednog restorana u Turinu (Italija) u znak zahvalnosti gradu koji ga je primio, kupio je maske za lokalni Crveni krst. Nije razmišljao o svojoj ekonomskoj šteti, već se pitao šta može učiniti za svoju zajednicu, a samim tim i za sebe. Poput Mahmuda danas ima mnogo primera saradnje, deljenja i solidarnosti.

Glorija, mlada devojka iz pokreta Fokolara u Kini, piše nam iz Hong Konga kako tehnologija pomaže u održavanju kontakata između različitih ljudi: „Trudimo se da organizujemo videokonferencijske sastanke da bismo ostali što više ujedinjeni u ovom posebnom periodu. Budući da sada moramo više da ostanemo kod kuće, vreme koje provodimo sa članovima porodice korisno je da saznamo više o njihovim problemima i patnjama “.

Karitas Li živi u Ulsanu u Koreji. Priča o sakupljanju sredstava na svom univerzitetu. „Cilj je bio prikupiti 500.000 vona (380 evra). Pošto to su bile male donacije, mislio sam da učestvujem sećajući se 1595 zaraženih i identifikovanih ljudi u to vreme. Ali desila se jedna čudesna stvar: bilo je sakupljeno 46 miliona vona (35.360 evra) i darivano biskupijskoj bolnici i zdravstvenom okrugu Daegu, najugroženijem regionu.” Nakon ove inicijatove, i drugi univerziteti su želeli da prikupe sredstva za pomoć zdravstvenom sistemu. I ne samo to! „Ima mnogo volontera, lekara i medicinskih sestara“, kaže Karitas Li, „koji idu dobrovoljno da rade u bolnicama. Ima vlasnika kuća koji ne žele da primaju mesečnu kiriju, a neki ljudi donose hranu ispred kuća onih koji ne mogu da izađu. “

Mihaela Mi Hie Jeong piše iz Gumija, takođe u Koreji. „Ovde pripremamo 150 maski koje će biti podeljene na mestima gde ima najviše potrebe. Pomislili smo: umesto da delimo jednokratne maske koje zagađuju okolinu, možemo da ih napravimo sami od pamuka koji može da se pere. U ovom periodu ledenog straha osetila sam kako se moje srce zagreva ovom mogućnošću da konkretno živim Jevanđelje“.

U Brazilu, preduzetnik Ekonomije zajedništva, Armando ima kompaniju koja radi u sektoru zdravstva. “U ovom periodu maske i dezinfekciona sredstva su se prodavali po cenama i do 500% više od normalnih“, kaže on. „Pitao sam se: kao preduzetnik Ekonomija zajedništva, kako mogu da svedočim u šta verujem i za šta živim? Zato sam odlučio da idem protiv tržišnih cena prodavajući svoje proizvode po cenama do (i preko) 50% nižim od mojih konkurenata. Štaviše, moji zaposleni su podržali ovu politiku.”

U Italiji mladi ljudi iz Kasteli Romani ponudili su se da idu u kupovinu, u supermarkete, i pruže besplatnu dostavu kući. „Ako imate više od 70 godina ili imate neke patologije ili iz predostrožnost morate da ostanete kod kuće, mi ćemo se pobrinuti za vašu kupovinu“, piše u WhatsApp poruci.

Sveštenik Paolo, takođe iz Italije, paroh Gorgonzole, sela u provinciji Milano, poznatog širom sveta po svom siru, zajedno sa gradonačelnikom otišao je da upozna gradonačelnike nekih opština u „crvenoj zoni“. Isporučili su četiri velika komada sira, „znak bliskosti naših ljudi sa njihovom populacijom“, objašnjava otac Paolo. „Znak za mene da želim da podelim antivirus, antivirus bratstva. (…) Treba da pazimo da se ne bi zarazili, ali ta pažnja ne sme da živi u vidu sumnje, već u međusobnoj ljubavi koju pružamo jedni drugima. Čak i ograničavanja koja se traže od nas, mislim da je važno da ih živimo baš kao čin ljubavi prema braći”. Ovo je prava prilika da se hitno stanje pretvori u trku solidarnosti.

Lorenco Ruso (preuzeto sa međunarodnog sajta www.focolare.org)