“Imam samo jednog Izabranika na zemlji:

Isusa razapetog i napuštenog;

nemam drugog Boga osim Njega.

U Njemu je sav raj sa Trojstvom

i sva zemlja sa Čovečanstvom.

Stoga Njegovo je moje i ništa osim toga.

I Njegova je univerzalna bol, dakle i moja.

Tražiću ga po svetu

svakog trena života svoga.

Ono što me boli je moje.

Moj je bol koji me dotiče u sadašnjosti.

Moj je bol bliskih duša.

Moje je sve ono što nije mir, radost,

lepo, ljubazno, vedro…

U godinama koje mi preostaju:

žedna boli, briga, očajanja,

rastanaka, progona, napuštanja, muka

svega onoga što je On,

a On je Bol.

Tako ću isušiti vodu patnje

u mnogim srcima bliskim,

i, zbog zajedništva sa svojim Izabrankom svemoćnim,

i srcima dalekim.

Proći ću kao plamen,

koji uništava sve ono što mora da padne,

a ostavlja samo istinu.

Ali vredi biti kao On: biti On u sadašnejm trenutku života”.

   Kjara Lubik, 20.09.1949.