“Svako jutro kada se probudim, prvi na koga pomislim i za koga se pomolim je prota Golijan”. Ovo su reči jedne mlade žene, muslimanke, iz Tuzle. Devedesetih godina prošlog veka prota Golijan je bio ugledni sveštenik u Vlasenici, BiH, gde su ljudi svih veroispovesti živeli kao braća, dok nije izbio rat. Onda je za protu Golijana, kao i za sve druge, otpočela prava golgota. Ali za njega je i to vreme značilo da ljubi čineći dela milosrđa svima u nevolji, bez razlike na versku ili nacionalnu pripadnost. Mnogi, pa i neki njegovi sunarodnici su ga osuđivali zbog toga. Koliko je ta njegova ljubav bila istinska dokazuju upravo ove reči mlade muslimanke.
Nedavno, Papa Franja, tokom Mise u crkvi Svete Marte u Rimu, otvorio je upravo tu temu. U svom govoru istakao je da dela milosrđa ne znače samo podeliti nešto sa nekim, već i saosećati sa onim koji pati. Osim toga, činiti dela milosrđa ponekad znači izložiti se riziku. Podsetio je tako na Tobitu iz starog Zaveta. Čovek imućan, ali koji je činio mnoga dela milosrđa za siromašne i za one koji su bili u nevolji. Ali Tobita je govorio: moje komšije mi se podsmevaju. Zaista, moramo znati da kada činimo dobra dela neko će reći: ovaj čovek je lud, ta žena je luda, umesto da mirno sedi kod kuće, ide u bolnicu, ide tamo, ide onamo, pomaže okolo, istakao je Papa.
U Tobitinom životu kao i u životu oca Milorada oslikavale su se Hristove reči upućene njegovim učenicima: U svetu ćete imati nevolju; ali ne bojte se, jer ja nadvladah svet. Hristos tako poziva apostole da svim ljudima objave radosnu vest uskrsnuća, vest pobede nad smrću, čak i po cenu da se izlože rizicima i opasnostima. Svaki hrišćanin je pozvan na to. Koliko su samo to dobro shvatili hrišćani iz Sirije, Iraka, Irana.
Ali kako preneti Hristovu poruku, sa snagom, privlačno i autentično? Kjara Lubik u jednom svom razmišljanju kaže: Ali kako samom svojom pojavom da Te objavimo svetu, da te objavimo svetu svedočeći o Tebi, propovedati Te…? Po čemu će Te moći prepoznati? “Po tome će svi prepoznati da ste moji učenici, ako budete imali ljubav među sobom“ (Jv 13.35). To je slika koja pokazuje Hrista svetu. U vremenu u kojem živimo, znamo koliko je važno da informacija bude propraćena slikom.
Jedna prelepa slika božanske ljubavi je ikona Presvete Trojce, Andreja Rubljova. O toj ikoni su napisane čitave knjige. Evo, samo koji detalj o toj ikoni nad ikonama: odnos Oca, Sina i Svetoga Duha. Svi imaju haljine plave boje koje označavaju nebo, odnosno božansko. Ipak, Otac koji je Izvor svega ima plavu haljinu ali koja se samo nazire. Njega niko nikad nije video, nije se objavio kao što su se objavili Sin i Duh Sveti. On se ne stavlja u prvi plan. Sveti Duh je u stavu klanjanja obojici. Sva trojica se obraćaju i pridaju pažnju drugome ne ističući sebe.
Na tu sliku i priliku stvoren je i čovek. U svakom čoveku postoji ta iskra ljubavi Božje. O ljubavi ne govori samo Jevanđelje, već i mnogi drugi ljudi. Doroti Parker, američka književnica, govori o ljubavi upravo u smislu dela milosrđa: Ljubav je poput žive u ruci. Otvorite šaku i ona će ostati. Stisnite je i ona će pobeći. Blez Paskal, veliki fizičar ali i autentični hrišćanin, isticao je snagu ljubavi: Jedna kap ljubavi je više od celog okeana razuma.
Ljudi kojima je ljubav vodič u životu zrače svetlost, koja nekima možda smeta, ali drugima daje nadu i greje srca. Takvi ljudi znaju da se međusobno prepoznaju i cene, kao otac Milorad i mlada muslimanka.
Pripremio Joakim Striber
