Genfest je skračenica za festival mladih koji se održava povremeno u razmaku od nekoliko godina i organizuje ga ogranak mladih Pokreta fokolara. Njegova istorija potiče još iz daleke 1973. godine u gradiću Lopijano gde je održan prvi Genfest. Posebnost ovogodišnjeg okupljanja mladih sa svih kontinenata jeste što se Genfest održava prvi put izvan evropskih granica, u Aziji.  Na ovaj Genfest se već mesecima spremaju mladi sa svih kontinenata a mnogi će tim putem krenuti takođe iz Evrope. Srbiju će po svemu sudeći na Filipinima zastupati troje mladih. Ovim povodom uputili smo nekoliko pitanja Angeli i Mihailu iz Srbije koji se spremaju za Genfest.

1. Šta vas je podstaklo da se odlučite da u julu mesecu putujete za Manilu?

Angela: Još kada smo kao Pokret gen odlučivali o prvim koracima u vezi sa Genfestom, kao što su mesto održavanja i moto, u meni se kuvala želja da budem tamo. Vremenom, ova želja je sve više rasla i krenula put ostvarenja.

Mihail: Kada smo sestre i ja bili mali, u osnovnoj školi, naši roditelji su putovali na Filipine na svetski susret porodica. Vratili su se sa oduševljenjem koje je u nama ostalo i do dan danas budilo nam želju da odemo na Genfest upravo tamo. Pre oko dve godine kada sam saznao da se naredni Genfest održava na Filipinima bilo mi je pomalo žao jer je tada ideja o odlasku delovala nerealno. Međutim, kako se približavala 2018. godina, sled događaja je bio takav da nam se put polako otvarao i sve snažnije smo sestra i ja osećali da ćemo možda ipak biti deo toga.

2. To je veoma izazovna i hrabra odluka. Da li ste naišli na prepreke? Kako se pripremate za ovaj jedinstven događaj?

A.: Neko bi možda rekao čak i luda odluka. Putovati na drugi kraj sveta. Ali, svako ko je već bio na Genfestu zna da vredi. Za sada nije bilo nikakvih prepreka, ali one uvek mogu da nas iznenade. A pripreme… Svakako ono što je bitno je biti otvoren, ipak će Genfest biti održan na kontinentu čija je kultura drugačija od onoga što smo navikli.

M.: Prepreka ima na svakom koraku u životu, pa tako i na ovom putu. Imamo malo poteškoća oko prikupljanja dokumenata za dobijanje vize. Takođe, ja sam do sada imao uglavnom prilično neprijatna iskustva što se tiče letova avionom, pa me je malo strah dugačkog puta, ali želja za odlaskom i prisustvom na tako velikom i jedinstvenom događaju je ipak mnogo veća. Za Genfest se pripremamo psihički, fizički, duhovno. Svakako uz meditacije, čitanje Jevanđelja i drugih duhovnih knjiga. Čitamo takođe i o istorijatu samog Genfesta, o tome kako je nastao, gde, kada, sa kojim ciljevima…

3. Koja su vaša očekivanja?

A.: Iskreno, ja sam pobornik ideje da na neko dešavanje idem bez očekivanja, jer će onda svakako biti dobro iskustvo. Na ovaj Genfest sam se prijavila kao volonter. Na prethodni sam išla zajedno sa grupom iz Srbije, iako sam inicijalno želela da otputujem ranije i pomognem domaćinima. Stoga sam se ovoga puta prijavila tako da mogu i da doprinesem tom događaju. Iako ne znam za šta ću biti zadužena, već se unapred radujem.

M.: Očekujem da ću našim mladim iz Srbije uspeti da prenesem makar delić atmosfere i radosti koju ćemo tamo doživeti.

4. Da li ste već prisustvovali nekom međunarodnom Genfestu? Koji su bili vaši utisci?

A.: Pre šest godina, 2012. sam učestvovala na Genfestu koji se održao u Budimpešti. Taj Genfest je takođe bio istorijski jer se tada prvi put održao van granica Italije. Šarenilo naroda i kultura, bukvalno ceo svet u malom. Neopisivo iskustvo videti tako mnogo drugačijih, a ipak svi ujedinjeni. Svakako, iskustvo koje svako treba bar jednom u životu da proba.

M.: Sa obe sestre, Anom i Marijom, bio sam na Genfestu u Budimpešti 2012. godine. Utisci su sjajni, o čemu govori i činjenica da smo spremni da prevalimo toliki put zarad ponovnog prisustva tom susretu.

5. Osim u Manili, Genfest će se održati i na više mesta u svetu. U gradiću Lopijano već se održao 1. maja za celu Italiju. Ko može da učestvuje? Da li se organizuje i u Srbiji?

A.:Tako je. Ove godine, osim što će se Genfest prvi put održati van Evrope, prvi put će biti više od jednog Genfesta. Koliko sam u toku sa dešavanjima, u Srbiji neće biti održan, ali ne tako daleko od nas, u Rumuniji, će biti Genfest u septembru. Toplo preporučujem svima koji  nisu zadovoljni malim ciljevima i zainteresovani su za nešto više u životu, da se raspitaju u našim fokolarima te učestvuju na ovom događaju.

M.: Iako se zove Genfest, on nije zatvoren isključivo za mlade iz Fokolara, već je namenjen svim mladima, pa i onima koji nisu u pokretu jer cilj je, kako mu i sam ovogodišnji moto kaže, “Beyond all borders” ili “Iza svih granica”. Dakle, povezati se sa svim mladima, sa svim ljudima, ma kakve granice bile između nas. Otvoriti se prema svima, srušiti neke svoje unutrašnje ograničenosti i barijere. U Srbiji će se verovatno organizovati manji susreti preko kojih ćemo se povezati sa svim učesnicima Genfesta, i tako i mi postati deo toga.

6. Koju poruku biste uputili mladima koji se na različite načine spremaju za Genfest? 

A.: Otvorimo um i srce drugome jer ćemo tako prevazići granice, pre svega sopstvene, i gradićemo delić ujedinjenog sveta.

M.: Poručio bih im da slede moto “Iza svih granica” jer je zaista lep i pomaže u borbi protiv svojih ograničenosti. To je težak put, ali ko uspe u njemu oseća se veoma ispunjeno. Razumem da mnogi idu na susrete sa ciljem da napune svoje “duhovne baterije” i to je u redu, ali uvek govorim da se pre samog susreta treba posebno pripremiti i otići već (delimično) ispunjen, kako bismo tamo učestvovali sa 110% svojih mogućnosti. Jer pozitivne atmosfere, dubokih razgovora i duhovnosti nikada ne može biti previše i uvek ima mesta za još.