Pogled sa tog mesta je prekrasan. Dolomiti su pod UNESKO-vom zaštitom svetske kulturne baštine, uključujući Pale di San Martino, Fijera di Primijero, Tonadiko. Šume, planine, jezera, zalasci sunca i staze za šetnju pružaju božanstvene pejzaže. Međutim, zbog mističnog iskustva koje je upravo tu imala, Kjara Lubik je tvrdila kako je od lepote prirode čak i veće čudo neba koje oseća unutar svog bića.
Nakon 70 godina od događaja 1949. godine, prvi evropski Marijapoli, organizovan od strane Pokreta fokolara: Tonadiko i Dolina Primijero će od 14. jula do 11. avgusta 2019. godine ugostiti više od 2650 ljudi iz 38 zemalja Evrope, uključujući i ljude iz pojedinih neevropskih zemalja (Jordan, Nigerija, Brazil, Filipini i dr).
Marijapoli (Marijin grad) je skup na kojem ljudi nastanjuju ovaj privremeni grad, pokušavajući da izgrade novi tip društva, zasnovan na bratstvu i uzajamnom poštovanju. To je istinski praznik, otvoren za ljude svih vera, društvenih sredina i kultura.
Istinski je praznik, s obzirom na kontekst u kojem se Evropa susreće sa važnim društvenim transformacijama: uslovljenošću podsticajima ka većoj integraciji njenih zemalja i, u isto vreme, suprotnim impulsima koji ističu potrebu očuvanja identiteta i suvereniteta njegovih istorijskih i bogatih nacija.
Uostalom, evropski Mariapoli je u samom temelju osnivanja Evrope: solidarnosti bez granica koja je bila osnova same ideje o rođenju Evropske zajednice na ruševinama Drugog svetskog rata. Robert Šuman, francuski ministar spoljnih poslova, 1950. godine je shvatio da bi smelost da se ugalj i čelik od ratnih instrumenata transformišu u instrumente za mir, garantovala prosparitet za Evropu. Profesor Eduardo Zin piše o budućnosti: „Njegov gest je gest autentičnog proroka: njegovo nasleđe otvara blistavu budućnosti čitavoj Evropi u kojoj se narodi mogu razumeti, uzajamno poštovati i obavljati zajednički posao jedinstva utemeljenog, ne samo na ekonomiji, već i na duhovnim i kulturnim vrednostima Evrope i, pre svega, na korist ljudima kojima je najviše potrebno.
Ovo ponovno otkrivanje različitih evropskih kultura, deljenje ličnih priča, iskustava, međusobnog znanja u jednostavnoj svakodnevnoj komunikaciji može biti doprinos toj „konkretnoj solidarnosti‟ o kojoj su sanjali osnivači Evropske unije. „Evropska unija, proglašena od strane Šumana 9. maja 1950. godine, ne može se stvoriti u jednom trenutku, niti cela odjednom, ona će proizaći iz praktičnih postignuća, koja ishode iz direktne solidarnosti.‟
Program Evropskog Marijapolija, otvoren za sve, uključuje periode studiranja i razmene, brojne radionice, forume i vreme za šetnju, izlete i kulturne događaje. Put do Tonadika biće nazvan po Kjari Lubik. Pojedine, naglašene teme omogućiće učesnicima da bolje upoznaju duh Marijapolija, istoriju prvih letnjih sastanaka Pokreta i posebno iskustvo koje je njegov osnivač, Kjara Lubik doživela u Tonadiku, leta 1949. godine. S tim u vezi, 16. jula je „Škola Abba‟, centar za studije Fokolara u kojima učestvuju profesori i stručnjaci iz različitih disciplina, organizovala tribinu u susret 2020. godini, odnosno stogodišnjici rođenja Kjare Lubik, iz koje će se pokrenuti niz važnih inicijativa koje promoviše Fokolar u Italiji i svetu. Međunarodni bend Gen Roso 19. i 22. jula je održao predstavu „Face2Face‟. Završni događaj će se održati u popodnevnim satima 10. avgusta u prisustvu Marije Voče, predsednice pokreta Fokolara. Istog jutra će lokalni organi vlasti imenovati put do Tonadika imenom Kjare Lubik.
Izabrani naslov, „Ciljati visoko‟, ne samo da ukazuje na činjenicu da se ovaj susret odigrava u planinama, u Dolomitima, već ukazuje na želju da se fokusira na međusobne odnose među ljudima kako bi se stvarale autentične i humane veze među njima. Ovo je pravi izazov za kulturnu raznolikost koja postoji između različitih evropskih zemalja i, bez zapostavljanja razlika i bez ukidanja identiteta, ovaj Marijapoli ima za cilj da bude svedočanstvo jedinstva i za Evropu i za druge kontinente. Na kraju, radi se o povratku utopiji koju je francuski filozof Pol Riker imao o Evropi i koju je u svojim sećanjima ostavio: „Narodi ne mogu živeti bez utopije, jednako kao i pojedinci bez snova. U tom smislu, Evropa bez rigidnih granica jeste utopija, upravo zato što je ona pre svega Ideja. […] Važno je da su naše utopije odgovorne utopije; one uzimaju u obzir izvodljivo i poželjno, shvataju se ne samo neugodnim otporom stvarnosti, već i praktičnim načinima kojima se istorijska svest drži otvorenim.‟
Pratite EVROPSKI MARIJAPOLI
