Pokretanje mase, kampanja koja za cilj ima da pokrene ceo svet. To je cilj kampanje #PeacePossibile4Syria, projekta koji je lansirao Caritas Internationalis i koji uključuje sve zemlje gde je ova organizacija prisutna. «Ovo nije kampanja protiv nečega, već u korist mira. Iako se jasno potkazuje prodaja oružja», objašnjava Rosete Hechaime, Libanka, koordinatorka Karitas-a na bliskom Istoku. «Situacija u Siriji leži na srcu Svetom Ocu i više puta nas je, kada smo ga sreli, on sam bodrio da podignemo glas kako bismo utišali oružje. Kao Karitas, mi smo, uistinu, jedno od najvećih tela koja neprestano daju odgovor na ovu ljudsku krizu tokom već 5 godina. Sakupili smo priče onih koji odlaze i onih koji ostaju, kako bi se upoznali preko društvenih mreža, kako ne bi prestali da veruju da je mir u Siriji moguć». Na sajtu http://syria.caritas.org/ moguće je naći sav materijal uz koji se može priključiti kampanji i širiti je po sopstvenom nahođenju. «Zato što je rat u Siriji već prouzrokovao 4,8 miliona izbeglica u inostranstvo I 6,5 miliona onih koji su morali da se presele u unutrašnjost Zemlje. Što je previše, previše je», nastavlja Rosete. U svojoj  poruci papa Franja ne posustaje u podsticanju svih: «Ujedinimo snage, na svim nivoima, činimo tako da mir u voljenoj Siriji bude moguć». ֿ

Oni koji veruju u to jesu i 230 osobe koje su se od 5. do 10. jula sastale u Al Btar-u (u priobalnim sirijskim planinama), iz raznih gradova Zemlje, sa namerom da žive iskustvo Marijapolija, «pravog Božijeg dara usred tolikog nasilja». Povezuje ih radost što se ponovo sreću posle 5 godina, tokom kojih, upravo zbog nestabilne situacije, nije bilo moguće videti se. Izabrani naslov za ovaj sastanak bio je “Sa iščekivanjem vratili smo se tebi”. «Gust program u toku prepodneva i opušteni program posle podne i uveče, pomogli su svakom učesniku, posredstvom uloge sveštenika i verskih eksperta, da ponovo pronađu sebe, da uvide ponovo sopstveni odnos sa Bogom, kako da žive molitvu i odnos sa bližnjim», pišu Fokolari iz Damaska i Alepa.

«Ponovo smo pošli sa Rajem u sebi da ga ponesemo tamo gde smo i gde još ima puno pakla», komentariše jedan od učesnika. «Za onoga ko dolazi od spolja to je upravo čudo – priča M.Grazia, Italijanka, od pre nekoliko meseci u Damasku –  U ratnoj smo situaciji. Pogađa me integritet ljudi, ne samo mnogobrojnih mladih: miroljubivi ljudi koji sanjaju i žele mir. Mnogi su izgubili nadu, pitaju se: ali verovati u jedinstvo, to je utopija? To je utopija, mir?  Međutim, uprkos svemu tome nastavlja se da se veruje u Boga, ali se na koži oseti ovo pitanje. Marijapoli je bio udisaj kiseonika usred ove stvarnosti, obasut iskustvima, veoma jakim: onoga kome su oteli brata, onoga koji je u jednom danu izgubio sve, onoga ko više nema nikakvih vesti o svojim rođacima, rasute porodice, naizmenično svetlost i voda, na 40°, a ne znaš kakvo će biti sutra, živi se u apsolutnoj neizvesnosti».

U zaključku, ovih 230 –oro ljudi, poslali su pozdrav koji je obišao svet, svesni da nisu sami i da čine deo jedne velike porodice. Uz podsticaj, kako je bodrio papa u svojoj poruci, kako bi se oživotvorila ova Božija Reč: «Ja, međutim, znam planove koje sam načinio u vašu korist – kaže Gospod – planove mira, a nikako nesreće, kako bi vas uputio ka budućnosti punoj nade» ( Jeremija 29,11)».