«Desilo se ono što se nije smelo desiti; izbio je strašan rat i čitav svet bez daha posmatra dešavanja u strahu da se ratna dejstva ne prošire i uključe i druge narode». Napisano nekoliko sedmica pre američke okupacije Iraka (17. januara 1991) kao reakcija na napad iračkih trupa na Kuvajt (2. avgusta 1990). Kjara ponovo govori o miru u časopisu Novi svet. Evo šta Kjara kaže u uvodnom članku iz februara 1991.

«Uprkos mnogim molitvama, Bog je dopustio da nastane rat. Zašto? Zato što se slobodna volja osoba odgovornih za rat nije poklopila sa Njegovom voljom, koju jednodušno ispovedaju mnogi i koju Sveti Otac neprekidno rezimira i ponavlja u svojim pozivima na mir, u svojim porukama o besmislenosti rata kao rešenja bilo kakvih problema, i molitvama da se izbegnu katastrofične posledica rata.

Nadajmo se da po proviđenju Božijem, on sam u svojoj beskrajnoj ljubavi, zna zašto i želi da izvuče nešto dobro iz ovog beskrajnog zla. Svima nam je poznato njegovo bezgranično milosrđe.

Zbog toga se neprestano molimo, a pre svega za mir. Trebalo bi da dodatno pojačamo svakodnevnu molitvu time-out u podne, i da se zajedno molimo za mir.

U ovom trenutku trebalo bi svi da se osetimo podstaknutim da odlučno krenemo putem popravljanja, barem unutar nas samih (ali usmeravajući naše molitve prema zajednici svetih), greške koja je počinjena. Ljudi nisu prihvatili volju Božiju, volju Boga mira, već su sproveli svoju.

Moramo se obavezati, kao što to nismo nikad ranije učinili, da savršeno ispunjavamo Njegovu volju. «Neka bude tvoja volja, a ne moja ». Ove reči koje nam je Isus uputio trebalo bi posebno da dobiju na važnosti. Sve drugo treba da postane manje važno. čak ni neki događaji iz našeg života, kao npr. da li smo zdravi ili bolesni, da li smo studenti ili radimo, spavamo ili se molimo, živimo ili umiremo. Ono sto je važno je da Njegova volja postane naša.

Tako se živelo u prvim vremenima našeg Pokreta, kada nam je usred jednog drugog rata, Sveti Duh počeo otkrivati vrednost stvari. Uprkos krahu izazvanom mržnjom, Bog se otkrio kao jedini ideal koji ne umire, i kojeg nijedna bomba ne može da uništi.

Bog ljubavi. Ovo veliko otkriće je bilo prava duhovna bomba, koja je učinila da zaboravimo bukvalno na sve druge bombe koje su padale na zemlju. Otkrivali smo da je Bog, koji je Ljubav, izvan svega toga i da njegova Promisao vodi ka dobru sve one koji ga vole. Hvatali bismo momente njegove Ljubavi u svim okolnostima, čak i u trpljenju bola. On nas bezgranično voli. A mi kako možemo da mu uzvratimo? «Onaj ko čini volju moju, a ne onaj ko viče ‘Gospode’ – taj me voli». Znači možemo voleti Boga tako što ćemo sprovoditi njegovu volju”.