Pre dvadeset godina, u ovom uvaženom sedištu, Kjara Lubik je opisala odnos između kulture jedinstva i mira kroz iskustvo Pokreta fokolara u svetu. Pokret je radio na uzajamnom prihvatanju ličnog dostojanstva, negujući stil života u zajednici, borio se protiv veštačkih barijera koje su izazivale nepoverenje, antagonizam i neprijateljstvo, i pre svega je predstavljao ideju vodilju novog svetskog poretka zasnovanog na viziji mira: čovečanstvo kao jedna velika porodica, sa Bogom Ocem, koji je izvor beskonačne ljubavi za sve i za svakoga. I u sred vihora ratova koji su zahvatali čovečanstvo, Kjara Lubik je neprekidno isticala mnogobrojne inicijative i iskustva koja su ukazivala na put jedinstva među ljudima, zajednicama, narodima.

Pre dvadeset godina svet je bio drugačiji. Bio je pogođen brojnim lokalnim sukobima u kojima su učestvovale prepoznatljive grupe pobunjenika.

(..) Rat je danas drama sa hiljadu lica. Na ratove među državama se nadovezuju ratovi unutar država, između etničkih i političkih grupa i religioznih zajednica.

Čak su se i instrumenti rata promenili. Očigledno je da se današnji ratovi često događaju na novim ratištima: finansijskim i ekonomskim tržištima, oko sirovina i energetskih izvora, radi zadobijanja novih tržišta.

Izbijanje i razvoj novih sukoba zahteva od kultura mira da iznađu nove, modernije odgovore. Pomislimo na primer na kulturu ne-nasilja. Ona je istinska revolucionarna sila u službi pomirenja i najkrvavijih ratnih sukoba. Ona je moćna jer pretvara pretrpljenu nepravdu u priliku za pokretanje akcije za mir i oproštaj. Ona je odgovor uvređenih i progonjenih, koji pak odbijaju da uzmu oružje jer ne veruju da je ratna akcija način da se prevaziđu sukobi.

(…) Duhovnost Kjare Lubik, koja se zasniva na jedinstvu, može dati doprinos kulturi savremenog sveta. Pokret fokolara se zajedno sa drugim organizacijama angažuje na ovom planu. Pokret je aktivan u oko 180 zemalja sveta, i u mnogim zemljama predstavlja neku vrstu “garnizona” za jedinstvo i mir. Želeo bih da vas podsetim da danas postoji zajednica fokolarina u Alepu (Sirija), koja narodu izmučenom ratom nudi priliku za razmenu i solidarnost.

(…) Niko se ne može spasiti ako ostane sam, niko se ne može nadati ostvarenju sreće sam za sebe. 

(…) Dakle, u centru našeg iskustva nije više kolektivno biće, jedno bezlično “mi”, već ličnost Isusa Hrista.  Isus je taj koji nam donosi mir. Štaviše, Isus nam pokazuje radikalnu meru u kojoj moramo delovati da bi iscelili svaku ranu, rešili svaki problem, svaki konflikt. Da bi voleli kao što nas je On voleo, do te mere da je stradao na Krstu iz ljubavi prema čovečanstvu.

(…) Ne postoji drugo rešenje nego da se uđe u dijalog koji bi uključio različite kulture, veroispovesti, različite teorije o svetu oko nas, i koji bi se završio uzajamnim prihvatanjem, međunarodnom saradnjom, promovisanjem solidarnosti i opšteg dobra. Ovo su odlike zajednice koja se zasniva na stilu života koji je put ka jedinstvu.

Takva je kultura mira koji se rađa iz jedinstva. Efekat te kulture se pokazao u Asiziju, prošlog septembra, na susretu i dijalogu različitih religija i kultura, trideset godina nakon prvog takvog susreta koji je inicirao Papa Jovan Pavle II.

Pokret fokolara je u službi ove perspektive koja se danas smatra odlučujućom za pomirenje jednog sveta koji je sve više međuzavisan. Poruka Kjare Lubik, koju je uputila pre dvadeset godina pred UNESCO-om, danas je još aktuelnija.