Bubnjevi i praznični poklici otvaraju afričku etapu Projekta za Ujedinjeni Svet. Pesme, razuzdani plesovi sa zapada i delikatni pokreti sa juga su dobrodošlica afričkog kontinenta za 140 mladih iz 29 nacija koji će tokom Nedelje za ujedinjeni svet 2014 da razmatraju pitanja kulture, vrednosti, tradicija, zajedničkih projekata u ime univerzalnog bratstva.

Iz autobusa koji na nekim drugim mestima bi bili izbačeni iz upotrebe, izlaze mladi iz Ugande, Kameruna, Nigerije, Burundija. Iza sebe imaju 48 sati vožnje, ali taj napor nije nikako smanjio entuzijazam i radost susreta ne samo između Afrikanaca, već i sa onima koji po prvi put dodiruju afričko tlo, različite boje kože. 30 dijalekata i bezbrojna prisutna plemena koji su pravi pokazatelj prisutnih Afrikanaca ne prestavljaju nikakve barijere. Reči koje se izmenjuju prevode se strpljivo na tri-četiri jezika. Pa i oni koji ne znaju engleski jezik ne odustaju da podele sa drugima ono šta su proživeli, svoje obrazovanje, porodične dogodovštine. Ko dolazi sa zapada u ovu oazu, Marijapoli Pjero, koji je centar Pokreta fokolara u Najrobiju, ne može da se skriva iza nekog snebivanja ili privacy kao ni iza određenih programa: vreme je ispunjeno susretima, nema žurbe, ništa nije fiksirano. I uvek je sve prepuno komentara i radosti.

A iza osmeha ovih mladi stoje međunarodne statistike koje govore o minimalnim nivoima života kao u Madagaskaru, pogibeljnim među etničkim sukobima, kao što su u Sudanu i Kongu, o nezaposlenosti i do 70 posto. A radi se o budućim lekarima, advokatima, ekonomistima, i ponekim zanatlijama: pešače satima da bi uštedeli na prevozu i da to unovče u knjige, a poneko ostaje na jednom obroku da bi se hranio naukom, literaturom, pravom, osnovama njihovih budućih profesija. Ovde je želja za boljitkom, napredovanjem, je veoma snažna, kreativna, ne sputana od raznih prepreka i očiglednih poteškoća. Ovde se mora zagristi u život. I ako «Afrika ne može da ponudi osion ekonomski razvoj, eksplozivne tehnologije, može da nas sve priseti na vrednost zajednice i ubuntu, filozofija koja je i svakodnevna praksa, gde osoba jeste i postoji u odnosu na druge». Tako se izrazio profesor Justus Mbae, dekan na katoličkom filozofskom Univerzitetu istočne afrike na obraćanju prilikom inauguracije ove “škole o zajedništvu”.

«Za afričku kulturu je neshvatljivo staviti ostarele u dom za stare, jer je on čuvar baštine i bliži se sa susretom sa svetim, i na taj način on je srce porodice u jednom selu.  Jedno dete ne može biti ostavljeno ispred televizijske stanice, nego se o njemu brine cela zajednica, kao i o bolesnom ili nekome ko je izgubio posao», podcrtao je dekan. Ova priča o zajedništvu proširio se na devet afričkih država preko web linka koji je omogućio za Burkina Fazo, Obala Slonovaču, Nigeriju, Madagaskar, Burundi da budu prisutni tokom ovih svedočenja i projekata. Šum, veza koja se prekidala nije smetala za pažljivo praćenje i praznik susreta, jer ovde se radost izražava u neprestanom udaranju u bubnjeve i zavodljivim plesovima.

Svaki dan ove nedelje, koja je započela 1. maja, odlikovaće se razmenom različitih kultura, produbljivanjem tradicije i afričkog stila života. Jedan expo omogućiće prisutnim nacijama da predstave svoje narode sa njihovim karakteristikama preko raznih predmeta, videa, igara i muzike – tipičnog jezika komunikacije mladih. O porodici, globalizaciji, poreklu čovečanstva, vrednosti gostoprimstva biće debata sa lokalnim ekspertima i profesorima univerziteta Sophia. «Most bratstva, postavljen na pozornici, prelaziće se zajedno, gledajući napred – kaže mi Columbus iz Kameruna – bez straha od patnji naših naroda, koji plod politike sa juga i sa severa koja je zaboravila vrednost drugoga, odnosno brata». Sa palce i kažiprstom čini znak L, da me podseti da treba gledati preko, «gore, prema Bogu, stub ovog mosta bratsva».