Pitamo se danas, nakon ubistva u Parizu i masakara u Nigeriji i Pakistanu, da li je potreban dijalog između osoba pripadnika različitih religija i kultura. “Dozvolite mi da okrenem pitanje”, izjavljuje Marija Voče: “da li može da se živi bez dijaloga u sada već globalizovanom svetu?”. Ističući kako sve više raste tok dobrovoljnih migracija, kojima se pridružuju cele populacije prinuđene da beže zbog progona koji su u toku “izvučene iz svog sveta i iz svoje budućnosti” i prinuđene da žive sa osobama druge etničke pripadnosti, kulture, mišljenja i vere, predsednica Fokolara ukazuje na urgentno pitanje zapadnih zemalja: kako se živi sa ovim osobama? “Odgovor je jasan – kaže – ili se vodi dijalog ili se bori jedni protiv drugih. Ali boriti se jedni protiv drugih dovodi do uništenja, kako stanovništva tako i imigranata. Dok otvorenost i dijalog stvaranju život i vode ka životu”.
“Mogla sam to da konstatujem u putovanjima u dramatične kontekste Bliskog Istoka, Afrike i Azije – objašnjava –. Tamo se deca u školama, porodice sa svojim komšijama, mnoge osobe u svojim radnim okruženjima hrabro zalažu za dijalog”.

Podseća kako je efikasniji onaj dijalog “koji se zasniva na životu, na razmeni u svakodnevnici egzistencije”, i koji “ne počinje toliko sa neposrednim sukobom ideja” već “od poznavanja drugoga – ne toliko religije drugoga – već da bi mogla da se otkrije veza bratstva koja povezuje sva ljudska bića”. Marija Voče je ubeđena da različitost “ne mora da bude motiv sukoba, već može da bude motiv uzajamnog obogaćenja. Zaista se obogaćuje međusobno, jer je Bog velikodušan i širi svoje darove na sve ljude, bez obzira na veru kojoj pripadaju”. “Otkriti to – ponavlja – nas sve čini bogatijima i slobodnijima u međusobnom odnosu”.
“Hrišćanin i musliman – zaključuje Marija Voče – su najbolji hodajući na putu dijaloga i otkrivaju da se napreduje zajedno i da ovaj napredak dovodi do zajedničkih dela, počevši od mira, koji je blagodat celog čovečanstva”.

Iz intervjua za Dnevnik 1 (TG1) italijanske televizije RAI sa predsednicom Pokreta fokolara Marijom Voče (19.01.2015.): “Dijalog između religija je pravi odgovor koji pobeđuje protiv nasilja”.
U svom izlaganju u emisiji “Uno Matina” pričali ste o granicama slobode kao “izrazu još veće ljubavi”. Pitanje o karikaturama nam je ponovo nanelo pitanje slobode izražavanja. Kako se ona zaista brani? Pita novinarka Dnevnika 1.
“Ne postoji sloboda koja dozvoljava da vređamo druge, to nije prava sloboda. Sloboda je voleti drugoga darujući se potpuno. Dakle ako vidimo ograničenje u mogućnosti još veće ljubavi, ostavimo druge slobodnima i mi ćemo takođe biti slobodni”. Marija Voče naglašava – “ne može se misliti da imamo slobodu bez ograničenja, jer sloboda osobe ima vrednost ukoliko doprinosi opštem dobru”.

“Niko od nas – nastavlja – ne želi da bude ograničen u slobodi, ali ako je ovo ograničenje izraz veće ljubavi, jer zbog ljubavi prema drugome ja ograničavam ono što mogu da uradim (niko mi to ne zabranjuje, ali ja to ograničavam zbog ljubavi), onda sam zaista slobodna”.