Posle nepune dve godine od prvih kontakata preduzetnika Ekonomije zajedništva (EZ) Belgije i preduzetnika EZ Srbije, dana 29.08.2015. održano je svečano otvaranje firme EasyKit D.O.O u prostoru EasyKit, prodajnog centra, u ulici Sentandrejski put 182, u Novom Sadu.
Kako je i naslovljeno, ideja preduzetnika iz Belgije je bila upravo ta, da se osnuje firma koja će pomoći ljudima da se osposobe da sami instaliraju i da održavaju sisteme za grejanje u svojoj vlastitoj kući, po ideji Uradi sam. Ali njihova motivacija za otvaranje takvih firmi je zajedništvo. To znači: podeliti materijalna i intelektualna dobra i zajedno raditi na izgradnji jednog novog sveta, zasnovanog na principima solidarnosti i novog faktora u ekonomiji. To zajedništvo proizilazi iz međusobne ljubavi koja podrazumeva da naša dobra postaju i dobra drugih kao i da potrebe drugih postaju i naše potrebe.
Svakako, takav novi projekat nosi i nove probleme, koji ni u ovom slučaju nisu nedostajali. Osim ne malih „slučajnosti“ koji se teško mogu tumačiti ako se ne veruje u Božju promisao, tu su i ljudski faktori: različitost između belgijske i srpske ekonomske realnosti, zakonodavstvo, mentalitet.
Ipak, posle niza nepredviđenih događaja i poteškoća, firma je osnovana. Na otvaranju nove firme prisustvovalo 
je oko 60 osoba, kao i preduzetnika iz Belgije koji su i vlasnici. Prisutnima su se obratili generalni direktor belgijske EasyKit kompanije, gospodin Koenraad Vanreusel i direktor EasyKit ogranka u Srbiji, gospodin Atila Taloš, koji su pozdravili sve prisutne i ukratko ih upoznali sa istorijom nastanka firme. Gospodin Koen je izrazio izuzetno zadovoljstvo i čast što je mogao da da, svoj doprinos za osnivanje nove firme u Srbiji.
Podcrtavši da je preduzetništvo pored samog posla, takođe i gledanje na svet oko sebe, kako bi se on učinio boljim, naveo je tri principa koja su bitna za ovu firmu. Prvo, da se podržavaju osobe koje žele u svojoj kući da instaliraju grejanje ili drugu tehničku opremu, zatim, da se obezbedi posao za članove porodice i time podrži napredak porodice kao bitnog faktora razvoja društva, i na kraju, da se sagledavaju potrebe u okruženju i u svetu, kako bi se pomoglo tamo gde se može. Videvši Atilin entuziazam za firmu, kao i njegov naporan rad u prilagođavanju datim uslovima i sredini, podržali su novorođenu firmu EasyKit koja može da se dalje razvija i napreduje.
Sutradan, 30.08.2015. je u istim prostorijama održan redovan susret Ekonomije zajedništva kojem su prisustvovali članovi Ekonomije zajedništva Srbije, kao i gosti iz Belgije i Hrvatske. Na samom početku susreta, „razbijen“ je zid između reči „domaćini“ i „gosti“. Svi prisutni bili su domaćini, kao što je rekao Janko Katona, odgovaran za EZ u Srbiji, jer smo se svi našli u Idealu kome pripadamo i čiji je plod firma Easykit. Na ovom susretu predstavljen je rad EZ u Srbiji, kao i kompanije koje pripadaju EZ. Preko izrečenih iskustava, videlo se da EZ nije nešto što samo donosi ekonomski napredak, već nešto što menja ljude preko uzajamnog darivanja. Svoju zemlju predstavili su i Belgijanci govoreći o dobroj saradnji sa vlasnikom, kao i o velikom međusobnom poverenju.
U drugom delu susreta, govorilo se o tome kako se raspolaže profitom koji se zaradi na kraju godine. Budući da Ekonomija zajedništva ima za cilj borbu protiv siromaštva u svetu, tim se želelo profitu dati drugi smisao i oblik, povezujući ga sa kulturom davanja. Belgijanci su pričali kako podržavaju i pomažu slične projekte u svetu, posebno u Africi, i kako promovišu svoju kulturu davanja u preduzeću. Na primer, u prošloj godini su ostvarili dobar rezultat i na kraju godine su svakom radniku mogli da daju bonus, ali uz bonus, svaki je radnik dobio vaučer na iznos od 250 evra. Svaki radnik je taj vaučer mogao da pokloni za pomoć siromašnima, bilo da su ga usmerili na neku organizaciju ili su mogli direktno da pomognu pojedincima. Iako su radnici u prvom trenutku bili iznenađeni, na kraju su bili veoma radosni i zahvalni da su mogli da učestvuju u takvom projektu pomoći siromašnima u svetu.
Isto tako su i preduzetnici u Srbiji razmenili svoja iskustva o životu i radu. Uprkos siromaštvu u zemlji oni uspevaju da pomažu drugima, pa i ako nisu stekli profit, proizvode koji su im višak, dele siromašnima.
Pripremila Marianna Oroš
