Povodom 7. godišnjice smrti Kjare Lubik prisutni su pogledali prezentaciju vizionarskog dela Kjare Lubik i razvoja aktivnosti pokreta fokolara od početka do današnjih dana, čime je otvorena tema Okruglog stola Pedagogije zajedništva – Kjara Lubik: novost, uzajamnost, univerzalnost, koja je poput upaljene baklje ovom prilikom predata dr Pjeru Benoa-u, pedagogu i profesoru stranih jezika, referentu UNESKO-a, koji je došao iz Pariza i osvedočio življenje pedagogije zajedništva kroz uzajamni proces učenja, podučavanja i obrazovanja; kako putem procesa usvajanja znanja, tako i putem međuljudske interakcije,u čijoj sinergiji se rađa i raste suštinski i pravi edukativni život individue, u ovom slučaju, učenika, studenta i nastavnika, vaspitača, profesora.

Dr Pjer Benoa pozivajući se na znamenite filozofe i profesore (Avogadri, Levinas) ističe koncept interiornosti i involucije ali i koncept eksteriornosti osobe kojoj prvi pristupamo kao predavač i vaspitač i za koju preuzimamo određenu odgovornost. – Ja sam odgovoran za svog učenika, ko god on bio, za onoga koga nisam izabrao, ali koji je ispred mene, taj mali deo čovečanstva koji postaje, – kaže prof Benoa.

Pedagoški stav koji Kjara čvrsto postavlja u svojim tekstovima i govorima u potpunosti odgovara  profesorovom stavu: i u pedagoškom odnosu treba načiniti prvi korak prema nekome, biti prvi koji će voleti, biti prvi koji će izaći iz sebe, koji će preuzeti rizik kao izvor kreativnosti – pedagoški rizik.  Ali i rizik velikodušnosti – predavač mora biti model učeniku, po samoj prirodi odnosa, barem prvi model. Predavač, dakle, predaje nešto ali obrazuje nekoga, – rekao bi dr Benoa.

Primenom ideje pedagogije zajedništva prevazilaze se granice istovetnosti – biti predavač ili učenik znači rizikovati da se odvojimo od ličnog bogatstva, kao individue, kako bi primio u sebe drugoga i ono što o njemu znamo, i dalje, polazeći od nas samih, da izgradimo zajedničko biće sa tim drugim i sa njegovim svetom. To je upravo suština dara koji je Kjara nosila i delila uz božansku promisao.

„Svet počiva na uzajamnim vezama. Živimo u epohi u kojoj mladi treba da se formiraju u svetskom duhu i da postanu svetski čovek i svetska žena“ – smatrala je Kjara. Sagledavanje čovečanstva u jedinstvenoj i celokupnoj slici postojanja, u svoj raznolikosti i različitosti, uvažavanje istih i briga o drugome, uzajamna briga, odnosno, brinuti o sopstvenoj bašti i cveću, ali i o drugom cveću, kako Kjara voli da metaforički prikaže, kako bismo zajedno živeli u bašti našeg sveta koji je ponovo gostoljubiv.

U nastavku ugodnog skupa ovog Okruglog stola reč je preuzela pedagog u vrtiću Zraka Sunca, iz Križevaca (Hrvatska), i vanredni stručni saradnik Učiteljskog Fakulteta u Zagrebu i Skoplju, prof. Ana Liza Gasparini, koja je predstavila program stručnog usavršavanja iz Pedagogije zajedništva i Agaci metoda. Istakla je da odgoj za pedagogiju zajedništva je nov kulturološki projekat, ali i predlog za suživot.

Upravo su o tome osvedočile, prisustvujući Okruglom stolu, verne predstavnice koje svakodnevno u svojoj praksi primenjuju principe i metode Pedagogije zajedništva, Slavi Snoj,  direktor dečjeg vrtića Soncni Žarek, iz Slovenije, i Zdenka Rodić, vaspitač u vrtiću Fantasy, iz Beograda. Naime, podelile su svoja dragocena iskustva opisujući konkretnim primerima življenje zajedništva, poistovećivanja sa drugim, jednog istinskog rasta u duhovnoj i ljudskoj ljubavi, kako među zaposlenima, tako i među decom .

Svoje lično iskustvo u pedagoško i obrazovno-vaspitnom radu sa decom podelila je i učiteljica osnovne škole Viktorija Ruža, koja je na prelepo skroman i tako uzvišen način podučila decu, svoje učenike kako da naprave prve korake na putu zajedništva i jedinstva, da ljube prvi i da tim putem hode, svakodnevno, uvažavajući jedni druge, pomažući se međusobno i brinuti jedni o drugima.

Sa drugog aspekta i vizure prof. dr Sonja Marinković, muzikolog i redovni profesor fakulteta muzičke umetnosti iz Beograda, ukazala je na kompleksnost ovakvog pedagoškog pristupa i rada, koji uprkos teškoćama, na posletku pruža neizmernu radost, kada dovede do ostvarenja pravo obrazovanog mladog čoveka, kome predavač valja biti uzor-model, najpre kao čovek, potom kao učitelj, u koga učenik-student treba da ima poverenja i da slobodno usvaja ponuđeno mu znanje. 

Svako dalje oblikovanje i edukacija u oblasti pedagogije zajedništva opširnije je predstavljeno u programu Univerzitetskog Instituta SOPHIA u Lopjanu (Italija).

Završetak Okruglog stola bila je diskusija koju je pokrenula gđa Snežana Pavlović, zamenik predsednika komisije za versku nastavu Ministarstva Prosvete i Obrazovanja Republike Srbije. Diskusija je dovela do zaključka da se od trenutka postavljanja ideje pedagogije zajedništva i od trenutka u kome je Kjara Lubik postala dobitnik nagrade UNESCO-a, bitno napredovalo na ovom polju, i da postojeće institucije predstavljaju živi tok jedne misli, ostvarenost jedne ideje. Međutim, one pozivaju sve kompetentne da uvećavaju svoju svest i samim tim udeo u bogatstvu zajedništva kroz uvek nove početke u procesu edukacije i obrazovanja i rasta u Ljubavi.

(pripremila Jelena Antonijević)

Celokupno predavanje dr P. Benoa kao i drugi materijal okruglog stola biće objavljen u narednom broju “Novog Sveta”.