Pred toliko velikom i apsurdnom tragedijom traži se neki smisao. Kakav je Vaš odgovor na takav strah i patnju?
«Kad sam videla kako se ruše te kule, pred tom ogromnom tragedijom, pred šokom jedne supersile koja odjednom otkriva da je ranljiva i gube sve sigurnosti, pred strahom izbijanja još jednog rata s nepredvidljivim rezultatima, činilo mi se da sam opet u Trentu i da proživljavam bombardovanja drugog svetskog rata. Sve se rušilo i mi smo se pitali, da li postoji nešto što nijedna bomba ne može da sruši? Odgovor je bio: da, postoji. To je Bog. Bog Koji je Ljubav. To veliko otkriće nam je dalo sigurnost da On ne može da ostavi nas ljude, da nikad nije odsutan u istoriji, nego sve šta se dogodi On zna da okrene na dobro. I to sam doživela na iznenađujući način. Upitala sam se: ne želi li Bog i sada, na početku 21. veka, da ponovi ovu veliku lekciju i da nam pomogne da ponovo stavimo Njega na prvo mesto u našem životu, a sve ostalo podredimo tom izboru? I to mi daje nadu.“
Ali ne može da se negira da postoji i porast antiislamskog raspoloženja. Što možemo da učinimo da bi se izbegle ove osećaje koje kriminalizaju celi muslimanski svet?
«U našem Pokretu, i ne samo u našem, sa vremenom izgradili smo duboko jedinstvo u Bogu s muslimanima. Upravo u SAD povezali smo se sa velikim afroameričkim muslimanskim pokretom. Saznala sam da u ovom trenutku im jako pomaže to što su se ujedinili sa nama hrišćanima u zalaganju da nose u svet sveopšte bratstvo. Moramo da se prepoznamo kao braća, hrišćani i muslimani. Svi smo deca Božja. Zato bi trebalo da mi hrišćani se ponašamo na taj način.»
Kako je moguća, po Vašem mišljenju, tolika mržnja od strane nekih muslimanskih fundamentalista? Što bi moglo da se učini?
«Po mom mišljenju ovde deluje zlo sa velikim Z. Zato ja duboko osećam nešto što je možda malo neobično: sada se mobilišu sve snage, na političkom nivou, među šefovima država i td. Ali je potrebno da i verski svet se pokrene u korist dobra, da se ujedini za dobro. Već to se radi. Naprimer prošle nedelje Rimski Papa je govorio tako snažno – i svi časopisi su to preneli – da Amerika ne sme da bude obuhvaćena mržnjom. Stalno ponavlja svoje pozive na mir. I naš Pokret, preko svog političkog izraza – Pokreta za jedinstvo – nosi tu ideju bratstva, kao jedan vesnik mira, u opštine, u parlamente, u mnogim delovima sveta. Ali to što činimo je malo. Trebalo bi da se sve osnaži i proširi. Molimo se da se ne dogodi tragedija na tragediji, ukoliko se ne pogodi pravi put, prema mudrosti i zdravom razumu. Kad bi svi mi hrišćani obnovljeni žarom nosili u svet upravo bratstvo, duh zajedništva, ne samo među hrišćanima, nego kroz dijalog, i sa svima drugima u svetu…bilo bi moguće da se pronađe put.»
