Ovom prilikom predstavljena je i knjiga prof. Brunija prevedena na srpski jezik „Rana drugoga: ekonomija i ljudski odnosi”.
Pored gostiju tribine, prof. dr Borisa Begovića, prof. dr Borisa Bratine i prof. dr Jelene Erdeljan, skupu su prisustvovali takođe predstavnici diplomatskog kora i crkvenih zajednica, Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, profesori brojnih fakulteta – filozofskog, pravnog, ekonomskog, filološkog, organizacionih nauka, bezbednosti i naučnih instituta iz Srbije kao i studenti istih. Tribinu su organizovali Institut za studije kulture i hrišćanstva, Pokret fokolara i Ekonomija zajedništva.
Na simboličan način, na koricma Brunijeve knjige na italijanskom, predstavljen je patrijarh Jakov i Anđeo, zagrljeni u borbi. Jakov je bio ranjen u borbi i pred svitanje je tražio blagoslov od Anđela. Tim blagoslovom, Jakov postaje Izrael, rodio se narod. Tako Bruni vidi ekonomiju, kao zagrljaj ljudi iz kojeg može i treba da se rodi nešto novo. Nasuprot raširenom shvatanju da je materijalno blagostanje izvor sreće, Bruni je u svom izlaganju napomenuo da to nije tačno. Naime, ako to blagostanje nije praćeno solidarnim odnosima ljudi, koji ukljućuje poštovanje, ljubav, brigu prema drugima, osećaj zajedništva, to blagostanje, kako se to danas jasno vidi na Zapadu, okreće se protiv čoveka, pa i dobrostojećeg, čineći ga naprotiv, nesrećnim. Ekonomija treba da uzme u obzir te odnose, uključujući sve ljude, prihvatajući ih sa njihovim ranama, jer takva ekonomija onda postaje zdrava, blagoslovljena ekonomija koja jeste izvor sreće. Rane pojedinaca i društva dakle, ne treba prikrivati niti odbacivati, već se s njima uhvatiti u koštac.
Govor o sreći nastavio je i profesor Begović, istakavši da svako treba da izabere šta želi u životu: novac, po svaku cenu, čak zadajući rane svojim kolegama, potčinjenima, konkurentima ili zadobijajući naprotiv, njihovo poštovanje. Ako neko izabere prvo, onda je sam kriv za svoju nesreću. Ova knjiga je nešto novo na ovom podneblju, zaključio je profesor Boris Bratina. Analizirajući sadašnje stanje, profesor je izneo mišljenje da nauka danas postaje sama sebi cilj, i kada ona postane sve, završi da bude ništa. Drugačije razmišlja Bruni, jer u ekonomske zakone unosi i ljudski faktor, kao sredstvo i krajnji cilj koji nauka treba da ima. Profesorku Erdeljan, istoričarku umetnosti, privukla je slika borbe Jakova i anđela, i način da se tako razmišlja o ekonomiji, ne samo „čistim“ ekonomskim pojmovima. To je jedan multidisciplinarni pristup i samim tim u ekonomiju mogu da se uključe najrazličitiji profili ljude, zaključila je ona.. Tako ekonomija više nije samo nauka za sebe.
Posle predviđenih govora, usledila je živa debata, koja se vrtela oko mogućnosti preživljavanja ekonomije opštenja u konkretnom društvu i realnim životima pojedinaca. Da li solidarnost, davanje, zaista donosi sreću? Mnoga pitanja su ostala otvorena, ali to je upravo početak jednog takvog realnog zagrljaja sa onim stvarnim, i početak borbe. Borbe za blagoslov.
Nekako neprimećen, ove večeri ostao je jedan svedok ekonomije opštenja: po gregorijanskom kalendaru, bio je to 6. decembar, dan kada i zapadna i istočna Crkva slave Svetog Nikolu (po julijanskom kalendaru to se dešava 13 dana kasnije). Jedan od najomiljenijih svetaca među ljudima koji ga i dan danas, širom sveta, blagosiljaju. Te blagoslove je zadobio jer je bio solidaran sa drugima, prihvatajući njihove rane kao svoje.
Pripremio Joakim Striber
Prof Luiđino Bruni (Italija, 1966) je ekonomista i istoričar ekonomske misli, filozof i teolog. Jedan je od glavnih teoretičara i promotera ekonomije zajedništva i civilne ekonomije. Redovan je profesor političke ekonomije na Univerzitetu LUMSA (Rim) i vanredni profesor ekonomije i etike na Univerzitetu Sophia (Lopjano, Firenca). Autor je raznih knjiga i radova, prevedenih na desetine jezika.
