Kako bismo što bolje živeli taj ideal jedinstva, potrebno je što češce se hraniti Hristovim telom u Evharistiji. Poput neke čvrste i neraskidive spone Evharistija nas povezuje s Bogom i međusobno, preobražava nas u Hristu, postajemo jedno s njegovim telom.

   Isus je umro i napustio zemlju, kako bi mogao ostati na svim mestima i krajevima sveta, i to upravo preko Evharistije. On je bio Bog, a kao Božansko seme doneo je mnogostruki plod: svoju prisutnost na mnogim mestima. Tako moramo i mi umreti, kako bismo urodili višestrukim plodom. (Kjara Lubik)

   Ima jedna činjenica koja nadilazi moj razum, koja je impozantna i sve me više pokreće i fascinira u dubinama mog srca: Tvoje tiho prisustvo u crkvi. Dođem li ujutro u crkvu, Ti si tu. Potakne li me ljubav da žurno dotrčim do tebe, Ti si tu. Navratim li sasvim slučajno, iz navike ili poštovanja, Ti si uvek tu. Svaki put Ti mi nešto govoriš, razbistruješ moje misli i osećaje. Uvek novim notama Tvoja pouzdana i prijateljska pesma odzvanja u dubinama mog srca, uvek mi iznova, ali na sasvim novi način govoriš jednu jedinu poruku: Večnu ljubav. Bože moj, ničemu boljem nisi se mogao dosetiti! Tvoja tišina trne i guši buku koja vlada u našem životu. U toj tišini čujemo otkucaje Tvog srca, koje blagotvorno briše svaku našu suzu. Ta tišina nadilazi nebesku harmoniju; ta tišina razumu upućuje reč, a srcu poklanja Božansku utehu. U toj tišini se svi glasovi ujedinjuju u veličanstveni hor u kojem se povezuju i ujedinjuju sve molitve. Tvoja tajanstvena prisutnost… Tamo je život, ispunjenje svih čežnji; tamo naše srce pronalazi svoj mir, a mi crpimo novu snagu za vlastiti život.

(Kjara Lubik)