Kako bismo što bolje živeli taj ideal jedinstva, potrebno je što češce se hraniti Hristovim telom u Evharistiji. Poput neke čvrste i neraskidive spone Evharistija nas povezuje s Bogom i međusobno, preobražava nas u Hristu, postajemo jedno s njegovim telom.
Isus je umro i napustio zemlju, kako bi mogao ostati na svim mestima i krajevima sveta, i to upravo preko Evharistije. On je bio Bog, a kao Božansko seme doneo je mnogostruki plod: svoju prisutnost na mnogim mestima. Tako moramo i mi umreti, kako bismo urodili višestrukim plodom. (Kjara Lubik)
Ima jedna činjenica koja nadilazi moj razum, koja je impozantna i sve me više pokreće i fascinira u dubinama mog srca: Tvoje tiho prisustvo u crkvi. Dođem li ujutro u crkvu, Ti si tu. Potakne li me ljubav da žurno dotrčim do tebe, Ti si tu. Navratim li sasvim slučajno, iz navike ili poštovanja, Ti si uvek tu. Svaki put Ti mi nešto govoriš, razbistruješ moje misli i osećaje. Uvek novim notama Tvoja pouzdana i prijateljska pesma odzvanja u dubinama mog srca, uvek mi iznova, ali na sasvim novi način govoriš jednu jedinu poruku: Večnu ljubav. Bože moj, ničemu boljem nisi se mogao dosetiti! Tvoja tišina trne i guši buku koja vlada u našem životu. U toj tišini čujemo otkucaje Tvog srca, koje blagotvorno briše svaku našu suzu. Ta tišina nadilazi nebesku harmoniju; ta tišina razumu upućuje reč, a srcu poklanja Božansku utehu. U toj tišini se svi glasovi ujedinjuju u veličanstveni hor u kojem se povezuju i ujedinjuju sve molitve. Tvoja tajanstvena prisutnost… Tamo je život, ispunjenje svih čežnji; tamo naše srce pronalazi svoj mir, a mi crpimo novu snagu za vlastiti život.
(Kjara Lubik)
U Nedelji molitve za jedinstvo hrišćana pozvani smo da svoju pažnju usmerimo na jednu posebnu temu, onu iz Poslanice apostola Pavla Efežanima. U takozvanim poslanicama iz zatočeništva, Pavle se obraća svojim zajednicama i podstiče ih da kroz jedinstvo daju verodostojno svedočanstvo svoje vere…
[Pročitaj više]
Nedavno istraživanje koje su sprovedela tri italijanska univerziteta iznelo da je u jednoj godini na mreži poslato više od milion poruka mržnje. Najviše nasilja usmereno je prema strancima, Jevrejima, a posebno ženama.
Naravno, ne možemo generalizovati, ali svako od nas je u porodici, na poslu, u sportskom okruženju i drugim sredinama iskusio sukobe, uvrede i antagonizme koji dele i ugrožavaju društvenu koegzistenciju.
Trenutno je aktivno 56 oružanih sukoba širom sveta, što je najviše od Drugog svetskog rata, sa velikim brojem civilnih žrtava.
U tom kontekstu, reči Isusa zvuče naročito izazovno, istinito i snažno…
Pastiri na drevnom Istoku su po povratku sa pašnjaka brojali svoje stado, spremni da odmah potraže ovcu kad primete da neka nedostaje. Hrabro su se kretali i kroz pustinju, pa čak i noću, ne bi li pronašli onu koja je zalutala.
Ova Isusova parabola priča je o gubitku i ponovnom nalaženju, o ljubavi pastira koji primećuje da mu nedostaje jedna ovca, uporno je traži, pronalazi i zato što je iscrpljena i uplašena, možda i ranjena, podiže na svoja ramena. On je vraća na sigurno, a zatim ispunjen radošću poziva susede da mu se pridruže u slavlju.
