Ako u ličnom životu težimo ostvarivanju zajedništva, iznosimo pred raspetog Isusa svoju ljubav i molimo ga da On bude neprestano prisutan u nama – Njega, koji je začetnik i put prema zajedništvu ljudi s Bogom i drugim ljudima, kad je na samom vrhuncu svoje muke bolno kriknuo: “Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?” (Mar. 15,34; Mat. 27,46). Ljubav nas jednostavno prisiljava na to da prevladamo svaki nedostatak jedinstva unutar zajednice, Crkve i celog čovečanstva.
Bog usmerava našu pažnju na Isusovu samoću na krstu, na njegov vapaj: “Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?” To je izraz njegovog najdubljeg bola, njegova najintimnija patnja, najtamnija noć. Zagonetna i neshvatljiva je tajnovitost, tragičnost Boga koji vapi: “Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?” (Mat. 27,46). Taj beskrajni bol koju je Isus pretrpeo za nas govori nam o njegovoj ljubavi prema nama ljudima. Isus je prevalio ponor koji deli čoveka od Boga i ispunio ga svojom ljubavlju.
Mnoga iskustva pokazala su nam da se svaki čovek koji trpi može pronaći u toj Isusovoj patnji. Nisu li mu najviše nalik upravo oni ljudi koji su opterećeni strahom, koji su usamljeni, ogorčeni, razočarani, poraženi, slabi…?
Ne možemo li Isusa, koji je za nas žrtvovan poput nedužnog jagnjeta, prepoznati u ljudima koji su izgubili smisao za Boga ili su zalutali na raznim životnim stranputicama?
Bog, koji voli Isusa u njegovoj prezrenosti i napuštenosti, pronalazi put i daje mu snagu da uspe izdržati sve nevolje i težak rastanak. On može prihvatiti krst i na taj način dati svoj lični doprinos ublažavanju patnje i bede. Ismejani i prezreni Isus je za nas put, ključ za jedinstvo, tajna svake obnove i novog početka.
(Kjara Lubik)
U Nedelji molitve za jedinstvo hrišćana pozvani smo da svoju pažnju usmerimo na jednu posebnu temu, onu iz Poslanice apostola Pavla Efežanima. U takozvanim poslanicama iz zatočeništva, Pavle se obraća svojim zajednicama i podstiče ih da kroz jedinstvo daju verodostojno svedočanstvo svoje vere…
[Pročitaj više]
Nedavno istraživanje koje su sprovedela tri italijanska univerziteta iznelo da je u jednoj godini na mreži poslato više od milion poruka mržnje. Najviše nasilja usmereno je prema strancima, Jevrejima, a posebno ženama.
Naravno, ne možemo generalizovati, ali svako od nas je u porodici, na poslu, u sportskom okruženju i drugim sredinama iskusio sukobe, uvrede i antagonizme koji dele i ugrožavaju društvenu koegzistenciju.
Trenutno je aktivno 56 oružanih sukoba širom sveta, što je najviše od Drugog svetskog rata, sa velikim brojem civilnih žrtava.
U tom kontekstu, reči Isusa zvuče naročito izazovno, istinito i snažno…
Pastiri na drevnom Istoku su po povratku sa pašnjaka brojali svoje stado, spremni da odmah potraže ovcu kad primete da neka nedostaje. Hrabro su se kretali i kroz pustinju, pa čak i noću, ne bi li pronašli onu koja je zalutala.
Ova Isusova parabola priča je o gubitku i ponovnom nalaženju, o ljubavi pastira koji primećuje da mu nedostaje jedna ovca, uporno je traži, pronalazi i zato što je iscrpljena i uplašena, možda i ranjena, podiže na svoja ramena. On je vraća na sigurno, a zatim ispunjen radošću poziva susede da mu se pridruže u slavlju.
