Trebalo bi da živimo u međusobnoj ljubavi i trudimo se da u svom životu što bolje i verodostojnije ostvarimo Isusovu Novu zapovest: “Zapovest vam novu dajem: Ljubite jedni druge kao što sam ja vas ljubio.” (Jovan 15,12)

Nova zapovest
Ako smo jedno telo u Hristu, onda naša međusobna sloga i jedinstvo mora nadmašiti bilo koju drugu povezanost, a izraz “Philadelphia” dovoljno je svedočanstvo da je to medu prvim hrišćanima bilo zaista tako.

Međusobna ljubav, kako to od nas traži Novi zavet, nosi u sebi sva obeležja bratske ljubavi; duboku privrženost, ljubav koja se ne meri malom merom: “Bratskom ljubavlju budite jedan k drugom ljubazni…” (Rim 12,10), “A pre svega imajte neprestanu ljubav među sobom…”(1 Pet. 4,8), “… tako ljubite jedni druge u predanju iz dubine srca!” (1 Pet. 1,22). Sveto pismo traži ljubav koja treba da bude snažna, ali isto tako i plemenita (iz čista srca).

Jedna takva ljubav koja istovremeno sadrži i snagu i nežnost, mora odrediti i odnos između verskih poglavara i vernika: „Mogli smo vam biti na dosadu, kao Hristovi apostoli; ali bismo krotki među vama, kao što dojilica neguje svoju decu“ (1 Sol. 2,7). Time se isključuje površna i usiljena srdačnost, koja nije pravedna prema bratu koji u sebi nosi Boga… Naša međusobna ljubav mora biti jača od smrti. Ne smemo ići ispod tog zahteva. Međutim, taj cilj možemo da postignemo samo dubokom ličnom povezanošću s Bogom. Jer, što je jača naša ljubav prema Bogu, to će zrelija biti naša ljubav prema bližnjem, a rezultat toga je sve jača i vidljivija Isusova prisutnost medu nama, “Da i svet veruje…” (Jovan 17,21).

(Kjara Lubik)